Miroslav Antić > Quotes

“Ne znam s kim se vi družite, ali ja već više meseci, kako sednem za neki sto, čujem kukanje. Žale se ljudi na dinar, na cene, na penzije, na situaciju ovde ili tamo, na mlade, na stare... I kukaju... Sve mi je dosadnije, zato, da se viđam i da se srećem. Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu...da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari... A ima ih. Verujte”
― Miroslav Antić

“Ja sam sakupljač neobičnih stvari.
Neka drugi sakupljaju značke i marke.
Ja sakupljam dane, časove i trenutke.”
― Miroslav Antić

“Ne sanjamo svi jednako
i to nikome ne smeta.
A zašto svima smetamo
kad smo drukčije budni?”
― Miroslav Antić, Tako zamišljam nebo

“Bogat sam. Imam oči. Ruke. I pune džepove dobrih reči.”
― Miroslav Antić

“Zašivaću te vetrom. Posle ću znam pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.”
― Miroslav Antić

“Usne jedino zato postoje
da s nekim podelis nesto svoje
I da ti sapat saptom vrate...
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije,mekse, mladje i sladje.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje.”
― Miroslav Antić

“Ljubav je kao snaga : ako je vise trosis, vise ces je i imati.”
― Miroslav Antic

“Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.”
― Miroslav Antić

“Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se ovako pokipeo ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.”
― Miroslav Antić

“Nauči se da umeš da uplašiš svoj strah, umesto strah da tebe plaši.
Nauči se da umeš da zaboliš svoj bol, umesto da on tebe boli.
Nauči se da umeš da vodiš svoje puteve, umesto putevi tebe da vode.
I nauči da umeš da odživiš svoj život, umesto da on tebe živi”
― Miroslav Antić

“Uvek mi bežiš za jedno juče, uvek si daleko za jedno sutra.”
― Miroslav Antić

“Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.”
― Miroslav Antić

“Zaista,
ti mene tako divno ne znaš.”
― Miroslav Antić

“Važno je,možda,i to da znamo
Čovek je željan tek ako želi
I ako sebe celoga damo
Tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo-tek ako kažemo
Reči iskrene,istovatne
I samo onda kad i mi tražimo
Moći će neko i nas da sretne”
― Miroslav Antić

“Jedan brodolom više ili manje,
za mene ionako ne menja stvari
i nema uticaja na moju dugu.”
― Miroslav Antić

“Ponekad mi se ucini da mi beze pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konacno, evo me; ako podignem oci, vidim da svako najdalje ima svoje jos dalje. Mozda je to i sreca. Mozda imam u sebi nesto duze od krajeva. Mozda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, nec...e moci zavrsiti. Nije rec o zivotu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo ocima. Postoje u meni mnoga, neverovatna cula. Cula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,... Oni koji me srecu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda. Od koje sam ja vrste? Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne micem se satima. Pravim se kao da razmisljam i da u sebi rastem. Cinim to dosta uverljivo. Dok imitiram drvece, neko sa strane, neupucen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje. Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Cak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu. Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjac. Spor saputnik. Pravim se da mi je tesko da se savijam preko belih ostrica realnog. Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skracivanja u tacku i produzetka u nedogled... Ja ne upoznajem svet, vec ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene. Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koracao. I mnogo puta sam ziveo u onom sto jos ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to sto ce tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrcem. A u sebi se smeskam. Jer, ako niste znali, svet je cudesna igracka. Moze li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?... Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem...”
― Miroslav Antić

“Наслони моје време на своје. Дуже ће вечност вредети када смо заједно.”
― Miroslav Antić

“Večan je samo onaj ko nema pojma šta je kalendar, sat i istorija. Privremeni su izmislili vreme.”
― Miroslav Antić

“Voleo bih da ipak negde sačuvaš sve moje daleke vrhove, na horizontalama tvog dna. I da proneseš moje prezrele oči kroz tišinu svih tuđih očiju i tuđih stanova… i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.”
― Miroslav Antić

“PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da,mora da je tako.”
― Miroslav Antić

“Ponekad tako sebe damo za oči jedva upoznate”
― Miroslav Antić

“Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.”
― Miroslav Antić

“O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.”
― Miroslav Antić

“U meni umesto srca kuca pun mesec, svetao, ali sav u kraterima.”
― Miroslav Antić

“Znaš kako se ja zovem?
Zovem se: čekanje tebe.”
― Miroslav Antić

“VEČNOSTI
Svako na svetu ima jednu dužnost
koju nikad nije imao niko drugi.
Odgonetaj je odmah. Nemoj da dočekaš
godine, da staneš nasred sveta i
pitaš: šta ću biti?
Najteža zagonetka je detinjstvo,
Ali ono jedino ima odgovor.
Raduj se što si dete. To je velika
stvar. I ponavljaj u sebi, ponavljaj
jednu jedinu ozbiljnu opomenu među
svim igrama:
Stići će samo onaj koji ide.”
― Miroslav Antić

“Sto vekova ću ovako da te volim, užasno da te volim, sav od paperja i sav od zla.”
― Miroslav Antić

“Pitaš se: šta je suština?
Biti moguć u nemogućem.
Pitaš se: šta je cilj?
Tvoja spremnost da kreneš.
Pitaš se: gde je kraj?
Na kraju tvoga pitanja.
Kad uobličiš misao,
uobličićeš beskonačno.”
― Miroslav Antić

“Objašnjavanjem stvari, oduzimamo im nešto od one lepe čarolije, od onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolika čudesna značenja svega što izgleda isto.

Reči su iskraćale. I iznošene. I krpljene. Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena, ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja.”
― Miroslav Antić

“I trpimo se koliko god umemo, i lagaćemo kako se razumemo, sve dok na kraju, zajedno, ne stignemo tim istim putem na dve suprotne strane”
― Miroslav Antić