“Доследна жудња за прошлошћу, повратак у првобину срећу, враћање у рај, морало би се продужити у агонију, морало би обухватити и смрт из које се све, па и човек, рађа. Рађа, враћајући се. Али, човек се из тог окружења искључио. Он се рађа, но на рођењу не враћа. Он заиста умире. Зато се смрти и плаши. Једино живо биће које од смрти зазире. Јер само за њега смрт је коначан нестанак.”