Ratko > Ratko's Quotes

“Chaque pétale qui tombe
Vieillit
Les branches du prunier”
― Yosa Buson, Printemps

“Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су обе сестре; сузе боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује.”
― Isidora Sekulić, Kronika palanačkog groblja

“Дођи у воћњак у пролеће.
Ту су светлост и вино, и љубавници
у цветовима нара.

Ако не дођеш, све то није важно.
А ако дођеш, све то није важно.
˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷

У телу света, кажу они, налази се душа
и та душа си ти

Али ми имамо пролазе један унутар другог
које никада нико да спомене.
˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷
Кад сам с тобом, остајемо на ногама целе ноћи.
Кад ниси овде, не могу да заспим.

Слава Богу због те две несанице!
И због разлике међу њима.
˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷˷

Играј, кад си начисто разбијен.
Играј, ако си подерао завој.
Играј усред битке.
Играј у својој крви.
Играј, кад си савршено слободан.”
― Jalaluddin Rumi, Jedino sve

“Колајна

Ступај са својим мраком
кроз пропаст хоризонта;
са тајном и облаком
од фронта, па до фронта.

Ступај са својом тмушом
кроз поноћ цијеле земље;
пјевај са својом душом
где год се спава и дремље.


Доста је лажи ! Што ми треба
то није много, добри Боже,
и толико се дати може:
тек љубав жене, видик неба

И ништа друго. Ништа веће.
Да је у тебе добре воље,
мени би било чисто боље
и - чисто раван пут до среће.”
― Tin Ujević, Kolajna

“Nolite te bastardes carborundorum. Don't let the bastards grind you down.”
― Margaret Atwood, The Handmaid’s Tale

“But I don’t want to go among mad people," Alice remarked.
"Oh, you can’t help that," said the Cat: "we’re all mad here. I’m mad. You’re mad."
"How do you know I’m mad?" said Alice.
"You must be," said the Cat, "or you wouldn’t have come here.”
― Lewis Carroll, Alice in Wonderland

“Слика није одговарала никаквој стварности; па, ипак, не питајући се због чега, испуних се новим животом. И то нису били прошли дани који су ме усрећавали, већ, као и одувек, вера у бескрајну лепоту онога што тек има да дође: да дође са много радости и са много трпљења.”
― Rastko Petrović, Afrika

“2.Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио, по
глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:
-Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви
ми судите. Ево ме! (Ту се лупио у груди, коракнуо један корак напред). Тај је, мислим,
добио орден за грађанску кураж. (И право је!)
Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.
Један је одликован што се обогатио за непуно пола године лиферујући држави
лоше жито и још вазда других ствари.
Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је
приложио на добротворне цељи пет динара.”
― Radoje Domanović, Stradija

“Тако смо блиски с људима да помислимо како је то веза за цео живот, а онда их одједном, преко ноћи, изгубимо што из вида, што из сећања, то је жива истина, помислих у бержери.”
― Thomas Bernhard, Woodcutters

“Овде све супруге, заиста је употребила реч супруге, морају да рачунају с тим да ће им мужеви упасти у млин за папир или да ће им млин за папир бар одсећи једну руку или неколико прстију, рече, у ствари, сваки дан се догађа да млин за папир повреди неког од њих и у крају живе само мушкарци које је млин за папир осакатио. Деведесет процената свих мушкараца раде овде у фабрици папира, рече. С децом ове немају других планова, него да их пошаљу у фабрику папира, рече, већ генерацијама траје исти механизам, помислих. А ако фабрика пропадне, рече, онда ће сви остати на цедилу.”
― Thomas Bernhard, The Loser

“Лежаћу по цео дан у трави и гледаћу у небо. Сваки дан ће имати нову боју. И те боје умириће моје очи, а ја сам сав миран, кад ми се смире очи.”
― Miloš Crnjanski, Dnevnik o Čarnojeviću

“Klečala je preda mnom i šaputala, da ne može bez mene da živi. Ja sam joj rekao da ode. Predosećam smrt i rado kašljem, pa bi bilo suviše sentimentalno da umrem u njenim rukama. Ona bi suviše glasno plakala, a ja ne volim plač nego tugu. Nisam više željan, da me ljube, niti da mi iko pruža ruku. Dosta je bilo. Ako je ljubav, naljubio sam se. Umoran sam. Pod prozorom mi je niklo žito, i stoput na dan hoću da se zaplačem. Žao mi je sebe samog. Ali mi je žao i žita. Ko zna, možda i neće moći bez mene da živi. Zar je ona kriva, ako ljubav nije večna. Sve to priznajem. Ja ništa ne želim, osim da brzo prodje sve što dodje. Kad smo se našli i ja i ona imali smo već hiljadu greha, navika i senki u sebi. A da ljubav počinje u šumi, kako bi sve lakše bilo.”
― Miloš Crnjanski, Dnevnik o Čarnojeviću

“Jezik nije čoveku dat samo zato da bi mogao tražiti papuče ili još malo čaja. Jezikom čovek, svaki ponaosob, pokazuje dušu, besmrtnu sa svoje jedinstvenosti sadržane u načinu, više no u predmetu, govora.”
― Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers

“Sumatra

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega, rumeno teče!

Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
dušu nam uvija, sve tešnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavičaja, trešnje.

Probudimo se noću i smešimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.”
― Milos Crnjanski