Ratko

“2.Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио, по
глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:
-Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви
ми судите. Ево ме! (Ту се лупио у груди, коракнуо један корак напред). Тај је, мислим,
добио орден за грађанску кураж. (И право је!)
Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.
Један је одликован што се обогатио за непуно пола године лиферујући држави
лоше жито и још вазда других ствари.
Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је
приложио на добротворне цељи пет динара.”
― Radoje Domanović, Stradija

“Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су обе сестре; сузе боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује.”
― Isidora Sekulić, Kronika palanačkog groblja

“Овде све супруге, заиста је употребила реч супруге, морају да рачунају с тим да ће им мужеви упасти у млин за папир или да ће им млин за папир бар одсећи једну руку или неколико прстију, рече, у ствари, сваки дан се догађа да млин за папир повреди неког од њих и у крају живе само мушкарци које је млин за папир осакатио. Деведесет процената свих мушкараца раде овде у фабрици папира, рече. С децом ове немају других планова, него да их пошаљу у фабрику папира, рече, већ генерацијама траје исти механизам, помислих. А ако фабрика пропадне, рече, онда ће сви остати на цедилу.”
― Thomas Bernhard, The Loser

“Колајна

Ступај са својим мраком
кроз пропаст хоризонта;
са тајном и облаком
од фронта, па до фронта.

Ступај са својом тмушом
кроз поноћ цијеле земље;
пјевај са својом душом
где год се спава и дремље.


Доста је лажи ! Што ми треба
то није много, добри Боже,
и толико се дати може:
тек љубав жене, видик неба

И ништа друго. Ништа веће.
Да је у тебе добре воље,
мени би било чисто боље
и - чисто раван пут до среће.”
― Tin Ujević, Kolajna