Ratko

“Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l' noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?

Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, k'o u mrtvačkom sanduku,
što škripi.

Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.

O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorišta,
k'o učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?

O, da l' se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?

Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.

Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat' nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?”
― Miloš Crnjanski

“Jezik nije čoveku dat samo zato da bi mogao tražiti papuče ili još malo čaja. Jezikom čovek, svaki ponaosob, pokazuje dušu, besmrtnu sa svoje jedinstvenosti sadržane u načinu, više no u predmetu, govora.”
― Slobodan Selenić, Fathers and Forefathers

“Колајна

Ступај са својим мраком
кроз пропаст хоризонта;
са тајном и облаком
од фронта, па до фронта.

Ступај са својом тмушом
кроз поноћ цијеле земље;
пјевај са својом душом
где год се спава и дремље.


Доста је лажи ! Што ми треба
то није много, добри Боже,
и толико се дати може:
тек љубав жене, видик неба

И ништа друго. Ништа веће.
Да је у тебе добре воље,
мени би било чисто боље
и - чисто раван пут до среће.”
― Tin Ujević, Kolajna

“2.Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио, по
глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом:
-Ја сам назоре и идеје своје у дело привео, такви су моји погледи на свет, а ви
ми судите. Ево ме! (Ту се лупио у груди, коракнуо један корак напред). Тај је, мислим,
добио орден за грађанску кураж. (И право је!)
Један чича добио је орден што је остарио и што није умро.
Један је одликован што се обогатио за непуно пола године лиферујући држави
лоше жито и још вазда других ствари.
Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је
приложио на добротворне цељи пет динара.”
― Radoje Domanović, Stradija