Dereta Knjige

“...kako se, osim ako piješ kao ja, možeš nadati da ćeš pojmiti lepotu jedne starice iz Taraska koja u sedam sati ujutru igra domine?”
― Malcolm Lowry, Under the Volcano

“Ti ne postojiš. Misliš da ovo čitaš? Naravno da misliš. Ali ovo niko ne čita. Svet nije onakav kakav se čini. Ne postoje boje, postoje talasne dužine; ne postoje tonovi, postoji samo treperenje vazduha; ne postoji prostor, postoje samo atomi u prostoru; ali i atom je samo reč za energiju bez oblika i mesta postojanja. A šta je to energija? Broj koji u svim promenama ostaje konstanta, apstraktni zbir, koji se stalno održava. Energija nije supstancija, ona je odnos, dakle čista matematika. Što mi češće osmatramo stvarnost, ona je sve praznija, čak i sama praznina postaje irealna. Jer prostor je samo funkcija, samo model našeg duha. A duh koji taj model stvara? Ne zaboravi, u mozgu niko ne živi. Nema vidljive duše koja struji kroz nervne završetke, koja gleda kroz oči, koja čuje kroz uši, koja govori kroz tvoja usta. Oči nisu prozori duše. Postoje samo nervni impulsi, ali njih niko ne čita, niko ih ne broji, niko ne prevodi u nešto drugo, niko ne razmišlja o njima. Traži koliko hoćeš, u toj kući nikoga nema. Svet je u tebi, a ti ne postojiš.”
― Daniel Kehlmann, F

“Pitao sam se da li bi ljudi koji tako rado govore o dostojanstvu u ovakvoj situaciji mogli sačuvati red i pristojnost. Što se mene tiče, ja sam ostao na tepihu osećajući da živim trenutak u kome mi je sve potaman, u kome nisam pocepan, u kome sam u sebi jedinstven i spokojan. A onda mi je u deliću sekunde na pamet pala misao da i u ovoj sobi možda postoji kamera, a sa njom se odmah pojavio i Laurin lik i osećaj krivice što je varam i stalno lažem.”
― Daniel Kehlmann, F

“Želim da ustanem, da raširim ruke za beskrajni zagrljaj,
da se velikim, blistavim rečima obratim nevidljivoj publici.

Počeo bih ovako: – O bogovi duginih boja...”
― Vladimir Nabokov, The Stories of Vladimir Nabokov