Serbian Poetry Quotes

“Shvataš li šta je to poći u rat? Ako se i vratim, neću biti onaj koji je otišao. Ja se, Natalija, ne bojim smrti, bojim se rata. Užasno se bojim rata.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Nobody reads poetry anymore
So who the hell are you
I see bent over this book?”
― Aleksandar Ristovic

“Jedino kad žmurim
Ne brojim ti poglede
Poklonjene drugima,
A ne meni.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Vremenom
Naučili smo
I skrštenih ruku
Pogledima da
Grlimo se na sav glas
Čak i kada ćutimo.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Ma koliko nežan,
Tvoj je dodir neiskren.
Zagrljajem
Želiš me smrskati.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Svud po meni
Cvetaju
Tvojih prstiju tragovi.
Suzama
Zalivam im korenje.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Nežna kao ruža,
Tvoja koža
Pod moje se prste
Do kostiju pribola.
Svaki trn joj volim.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Kad god se sretnemo,
Mirišeš na cimet
I tuđe ruke.
Niko ne oseti,
Samo moja krv.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Pune su mi oči smeha
Dok čekam,
Usana svežih
Meni da se vratiš
I dodirom
Sve moje smrti
U sekundi ozdraviš.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Нек над Србијом божур цвета
на грани ветра на руци лета
нек се злато проспе низ вече
нек четврта Морава потече”
― Manojle Gavrilović, Словенска роса

“Што ме нека звезда прати
где год свратим она сврати”
― Manojle Gavrilović, Словенска роса

“Од зрака те месечевог зидам
дању горим а ноћу те видам

Кад те Сунце међ звездама види
нек се твоје светлости постиди

У жубору под шалом априла
свитала си ал дан ниси била”
― Manojle Gavrilović, Словенска роса

“Од три градске реке
само Ибру могу да покажем сина,
од остале две
дели ме близина.”
― Milan Mihajlović, Срне и ране