Катарина Вуковић

“I pitam se otkud ta strašna lakomislenost, kojom se, u mladosti, odlazi u stranu zemlju? Je li to zato, što nam se čini da je život dug i da ima vremena da se vratimo? ...To znači, očigledno, da je čoveku potrebno, da zna, da se nekud ne može više vratiti, pa da uvidi kako je tamo sretan bio.”
― Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca I

“Nekako, uvek joj je zimi bivalo lakše. Da li što se tada biva usamljenijim, izdvojenijim od svega i svačega, jer se, u dubokim jesenima i dugačkim a jakim zimama, biva sasvim sam.”
― Borisav Stanković, Nečista krv

“Smejah se često, podrugljivo vazda,
Prirodi, Bogu, i govorah smelo,
Da onaj koji obličja nam sazda
Učini sramno,kukavičko delo.”
― Vladislav Petković Dis, Utopljene duše

“Evo najzad je otkucao čas da i ja potrađim svoje vreme, svoje izgubljeno vreme. Moje traganje, medjutim, teško da će imati sreću da kao na kamen spoticanja iznad zakopanog blaga naidje na naš život, istinski život, jedini stvarno proživljen , o kome je sanjao Marsel Prust: potrošeno vreme nikada više neće biti pronađeno”
― Borislav Pekić, Graditelji