Dejana

“Guzman ne bi prihvatio da njegove priče završe zarobljene u čaroliji napisane stranice. Bile su žive i svaki put obogaćene novim pojedinostima, koje bi često zauzimale mesto onima koje su već bile zastarele tokom neprestanih pripovedanja. Kao sto se događa sa biljkama koje se oslobađaju grana, lišća i plodova i neprestano se menjaju, ne gubeći svoj identitet. Zarobljavanje priča u mastilu značilo bi lišiti ih njihovog duha. Drugim rečima, učiniti da uvenu.”
― Donato Carrisi, La donna dei fiori di carta

“Tokom svog dugog života, izvela je neverovatne poduhvate. Popela se na najneprohodnije vrhove na svet, prihvatila izazov najstrmijih i najsmrtonosnijih litica. Odmerila je snage sa bolom zbog napora i odolela zovu praznine koja ju je pozivala da popusti stisak. Sve da bi posmatrala pejzaž iz položaja koji je omogućavao pogled malom broju odabranih.
- Zato što zbog ponosa što odozgo možeš da gledaš svet ispod sebe moraš da se žrtvuješ.”
― Donato Carrisi

“Kako mogu da znam da je moja opsesija ili moja strast ona prava?
- Zato što, ako nekome ispričaš o njoj i taj bude smatrao da je interesantna, onda znaj da nisi živeo uzalud. Ne zaboravi, sinko: priče daju ukus stvarima.”
― Donato Carrisi, La donna dei fiori di carta

“Njena smrt je bila moja ozbiljna greška. Ja sam bila ta koja ju je želela za sebe. Ostatak života sam primila kao osudu.
- Ko je mogao da vas kazni?
- Bog, ko drugi! Šta drugo može da se očekuje od jednog muškarca?”
― Donato Carrisi, La donna dei fiori di carta