Mary Jane

“Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ščepa za vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u odnosima koji izgledaju najširokogrudiji. Kao u svim drugim bitkama i u ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan koji pati, drugi - koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima, jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim toga, u ljubavnim odnosima postoje "smicalice" kojima se možemo poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo. Meni je to odvratno. Postoji, takodje, jedan prirodan, razuman odnos koji potvrdjuje činjenica da ako neko s vama živi, s vama spava i smeje se - s vama, onda vas zacelo i voli, pa onda čemu sumnjati da će prvom prilikom da otprhne.”
― Françoise Sagan, Réponses: The autobiography of Françoise Sagan

“Ponekad pomislim da su melanholici oni ljudi koji su nekad, u svojoj mladosti, najviše očekivali od života. Oni koji su imali višak iluzija i osećali u sebi nesvakidašnju snagu da se bore za njih, da lete, da dosegnu nedostupno. U početku i lete, zaista, i snagom volje ostvare štošta što prosečnom čoveku deluje nemoguće, ali malo-pomalo, Zemljina teža i centripetalne sile epohe koja im je rođenjem zapala, vuku ih dole, ka središtu. Jednog dana samo tresnu o zemlju, da bi u prvoj barici spoznali svoj izmenjeni lik - oprljeni, ugruvani, očerupani. Slomljenih krila, nikada više neće moći da lete i, noseći one visine u pamćenju, samo bauljaju po ravnini, ispunjeni nostalgijom. Melanholik je bivši idealista, letač koji se nevoljno prizemio, biće koje ne živi u svom prirodnom ambijentu: umesto razređenog vazduha i visine, on udiše gusti smog svakodnevice, za koji naprosto nema organ.”
― Gordana Ćirjanić, Ono što oduvek želiš

“Oziljci su suveniri koje nikad ne izgubis.”
― Dejan Stojiljković

“It seemed to me,' said Wonko the Sane, 'that any civilization that had so far lost its head as to need to include a set of detailed instructions for use in a package of toothpicks, was no longer a civilization in which I could live and stay sane.”
― Douglas Adams, So Long, and Thanks for All the Fish