Јуро Дива

“Svaka istinska, velika strast traži samoću i bezimenost. Čovek koji služi svojoj strasti želi da ostane neviđen i neznan, nasamo sa predmetom svoje strasti, i o svemu drugom voli i ume više i bolje da govori nego o tome što je glavni predmet njegovih misli i želja. Čak i porok ima svoj stid i svoje obzire, iako naopake i neobične.”
― Ivo Andrić, Gospođica

“И овај сусрет учврстио ме је у уверењу о ирационалној пуноћи живота, о томе да ништа не треба одбацивати, јер сваки доживљај носи у себи и безбројне скривене дарове, обиље које чека да буде убрано и коришћено. У том збивању исчезавају сва наша претходно створена предубеђења, падају јалове бране наше лажне сигурности, све оно што смо градили у име неких виших принципа.”
― Dejan Medaković, Efemeris III: Hronika Jedne Porodice

“Gubitak svakog bića na Zemlji je na svoj način nenadoknadiv. Čak i onaj Aljone Ivanovne, sugeriše Dostojevski. Ali kad stradaju i nestanu takva bića kao što su Antigona, Dezdemona, Kordelija ili, evo, Nastasja Filipovna i Krotka, onda je to posebno potresno i bolno. Stoga je lepota njihovog postojanja naročita.”
― Dragan Stojanović, Rajski um Dostojevskog

“A opet, i to je najčudnije od svega, svako će u tom nizanju i smenjivanju, u tom kratkom svom prolasku, kad na njega dođe red, ponijeti svoju vlastitu muku, i misliće da je samo njega zadesila, da samo njega bije led, da njegovu nevolju nije niko propatio. A sve se već dešavalo, i opet je teško kad se desi nekome. Svako od nas uvek proživi što i svi prije nas, i ničiji udes nije pouka, ničija muka utjeha. Ni na što se čovjek ne navikava zato što su to mnogi doživjeli prije njega. Uvijek je bilo rata. Otkako svijet postoji, a ljudima je uvijek nanovo teško. Uvijek se dešavalo da je čovijeka stizala nesreća, i nikad se niko ne utješi mišlju: nisam sam, i nisam prvi ni poslednji.”
― Meša Selimović, Magla i mjesečina