Sladja

“Choćby otaczał nas ocean zła, będą z niego wystawać zielone i żyzne wysepki. Widać je, są na horyzoncie. Nawet najgorsza sytuacja, jeżeli w niej się znajdziemy, rozkłada się na czynniki pierwsze, a wśród nich będą takie, których można się uchwycić, jak gałęzi krzaka rosnącego na brzegu, aby stawić opór wirom ściągającym na dno. Ta szczelina, ta wyspa, ta gałąź utrzymują nas na powierzchni istnienia.”
― Ryszard Kapuściński, Another Day of Life

“I kad nam se čini da ništa ne ide kako treba, nešto ipak funkcioniše i omogućava minimum opstanka. Čak i da smo okruženi okeanom zla, iz njega bi virila zelena i plodna ostrva. I videla bi se, tamo na horizontu. Čak i najgora situacija, ako se u njoj nađemo, raščlanjuje se na osnovne činioce, a među njima će biti i onih za koje se možemo uhvatiti kao za granu grma na obali da bi smo se oduprli vrtlozima koji nas vuku na dno. Ta pukotina, to ostrvo, ta grana drže nas na površini postojanja.”
― Ryszard Kapuściński, Another Day of Life

“Велике заблуде живе на малим заблудама, велики тирани на малим тиранима, велики хероји на малим херојима, велика историја на малој. У ствари, сине мој, све је велико и све подједнако значајно: свако најамње херојство, свака најмања жртва може бити исто тако значајна као француска револуција или Христово страдање, као што рушење једне сићушне заблуде може бити једнако по значају рушењу Бастиље. У питању је само спољашња размера, а човек страда и пати у сваком случају подједнако.”
― Branimir Ćosić, Покошено поље

“Велики брат није морао да се намеће. Велики брат је дочекан раширених руку и отворених срца гладних лајкова, и свако је пристао да буде сам свој мучитељ. Границе интиме су се помериле. Мреже су цензурисале слике груди и задњица. Али у замену за клик, срце, палац горе, показивали смо своју децу, своју породицу, причали своју животну причу. Свако је постао кустос сопствене изложбе која је опет постала неизоставан део самоостварења.”
― Делфин де Виган, Деца су закон