Sladja

“Велики брат није морао да се намеће. Велики брат је дочекан раширених руку и отворених срца гладних лајкова, и свако је пристао да буде сам свој мучитељ. Границе интиме су се помериле. Мреже су цензурисале слике груди и задњица. Али у замену за клик, срце, палац горе, показивали смо своју децу, своју породицу, причали своју животну причу. Свако је постао кустос сопствене изложбе која је опет постала неизоставан део самоостварења.”
― Делфин де Виган, Деца су закон

“Велике заблуде живе на малим заблудама, велики тирани на малим тиранима, велики хероји на малим херојима, велика историја на малој. У ствари, сине мој, све је велико и све подједнако значајно: свако најамње херојство, свака најмања жртва може бити исто тако значајна као француска револуција или Христово страдање, као што рушење једне сићушне заблуде може бити једнако по значају рушењу Бастиље. У питању је само спољашња размера, а човек страда и пати у сваком случају подједнако.”
― Branimir Ćosić, Покошено поље

“Још се није десило да после неког злочина баш нико не претекне. Понеки сведок увек остане. И, исто тако, нису знали да ни прање мозга, у које толико имају поверења, нема апсолутну делотворност. И ту понеко мора да промакне, поготово кад је оно онако масовно као на Голом. Сем тога, после неког времена, и оборени, који преживе и потрају, полако почну да се усправљају.”
― Dragoslav Mihailović, Лов на стенице