Sladja

“Choćby otaczał nas ocean zła, będą z niego wystawać zielone i żyzne wysepki. Widać je, są na horyzoncie. Nawet najgorsza sytuacja, jeżeli w niej się znajdziemy, rozkłada się na czynniki pierwsze, a wśród nich będą takie, których można się uchwycić, jak gałęzi krzaka rosnącego na brzegu, aby stawić opór wirom ściągającym na dno. Ta szczelina, ta wyspa, ta gałąź utrzymują nas na powierzchni istnienia.”
― Ryszard Kapuściński, Another Day of Life

“Žrtve bezumnih ratova su kao i zvezde na nebu, večno nevine i večno jednake. Za mene je pamćenje dar božji, a zaborav najveća kazna koja može da pogodi ne samo pojedinca, već i čitave narode.”
― Đorđe Lebović, Semper Idem

“I kad nam se čini da ništa ne ide kako treba, nešto ipak funkcioniše i omogućava minimum opstanka. Čak i da smo okruženi okeanom zla, iz njega bi virila zelena i plodna ostrva. I videla bi se, tamo na horizontu. Čak i najgora situacija, ako se u njoj nađemo, raščlanjuje se na osnovne činioce, a među njima će biti i onih za koje se možemo uhvatiti kao za granu grma na obali da bi smo se oduprli vrtlozima koji nas vuku na dno. Ta pukotina, to ostrvo, ta grana drže nas na površini postojanja.”
― Ryszard Kapuściński, Another Day of Life

“Велики брат није морао да се намеће. Велики брат је дочекан раширених руку и отворених срца гладних лајкова, и свако је пристао да буде сам свој мучитељ. Границе интиме су се помериле. Мреже су цензурисале слике груди и задњица. Али у замену за клик, срце, палац горе, показивали смо своју децу, своју породицу, причали своју животну причу. Свако је постао кустос сопствене изложбе која је опет постала неизоставан део самоостварења.”
― Делфин де Виган, Деца су закон