Sladja

“I kad nam se čini da ništa ne ide kako treba, nešto ipak funkcioniše i omogućava minimum opstanka. Čak i da smo okruženi okeanom zla, iz njega bi virila zelena i plodna ostrva. I videla bi se, tamo na horizontu. Čak i najgora situacija, ako se u njoj nađemo, raščlanjuje se na osnovne činioce, a među njima će biti i onih za koje se možemo uhvatiti kao za granu grma na obali da bi smo se oduprli vrtlozima koji nas vuku na dno. Ta pukotina, to ostrvo, ta grana drže nas na površini postojanja.”
― Ryszard Kapuściński, Another Day of Life

“Choćby otaczał nas ocean zła, będą z niego wystawać zielone i żyzne wysepki. Widać je, są na horyzoncie. Nawet najgorsza sytuacja, jeżeli w niej się znajdziemy, rozkłada się na czynniki pierwsze, a wśród nich będą takie, których można się uchwycić, jak gałęzi krzaka rosnącego na brzegu, aby stawić opór wirom ściągającym na dno. Ta szczelina, ta wyspa, ta gałąź utrzymują nas na powierzchni istnienia.”
― Ryszard Kapuściński, Another Day of Life

“Још се није десило да после неког злочина баш нико не претекне. Понеки сведок увек остане. И, исто тако, нису знали да ни прање мозга, у које толико имају поверења, нема апсолутну делотворност. И ту понеко мора да промакне, поготово кад је оно онако масовно као на Голом. Сем тога, после неког времена, и оборени, који преживе и потрају, полако почну да се усправљају.”
― Dragoslav Mihailović, Лов на стенице

“Žrtve bezumnih ratova su kao i zvezde na nebu, večno nevine i večno jednake. Za mene je pamćenje dar božji, a zaborav najveća kazna koja može da pogodi ne samo pojedinca, već i čitave narode.”
― Đorđe Lebović, Semper Idem