Здравко Марковић

“Мислим да је лудо што сами палимо све своје за собом; непријатељ ипак не може доспети да све поруши и попали.

Није он мраз па да исцеди земљу као што мраз исцеди рибу. Напротив, уколико више оставимо за собом и њега дуже задржи разарање, утолико више има наде да ће бар нешто остати од нас и за нама.Зато не треба палити и рушити. Напротив, треба градити, чак и сад. А сви смо ми зидари. Необичан мрамор дат нам је за зидање: сати и дани и године, а сан и вино су леп.

Тешко ономе коме дукате у кеси поједу бакрењаци и коме ноћ поједе дане!”
― Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru

“Лијепо сте подијелили свијет: све је за вас и за вашу дјецу, за дјецу ваше дјеце и за ваше слуге. Добро сте подијелили свијет: све што је свјетлости и љепоте сте себи а све што је мрака и тегобе оставили сте нама, па сад се сви рађамо са јасно предодређеним судбинама, ви са свијетлим а ми са тамним. Добро сте подијелили свијет! Али ваша подјела је само грозна, а не и вјечна. Сазреће гњев наш, и биће зрело љето и опоро воће; дјеца ваша ће се стидити свога имена и одрицати богатства, јер ће им оно бити на терет и пропаст.”
― Ivo Andrić, Gospođica

“Ко какву капу има, оном и поздравља.”
― Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru

“Сада устаје језик на језик и у такво последње време ратно ми хоћемо да градимо када се не гради. Мир се добија, а рат још ниједан нико није добио. Ваља малим народима као што смо ми умети управљати скиптром над собом ма чији био скиптар. Ту је мудрост, и родољубље у миру прече је од родољубља у рату, а ти до јуче, док није све успламтело и док и теби није крв до суза дошла, ниси знао шта би са својом мржњом и љубављу почео…”
― Milorad Pavić, Unutrasnja strana vetra, ili, Roman o Heri i Leandru