Miloš Katanić

“God is good. God is great. God is good. My God is good. Bin Laden’s God is bad. His is a bad God. Saddam’s God was bad, except he didn’t have one. He was a barbarian. We are not barbarians. We don’t chop people’s heads off. We believe in freedom. So does God. I am not a barbarian. I am the democratically elected leader of a freedom-loving democracy. We are a compassionate society. We give compassionate electrocution and compassionate lethal injection. We are a great nation. I am not a dictator. He is. I am not a barbarian. He is. And he is. They all are. I possess moral authority. You see this fist? This is my moral authority. And don’t you forget it.”
― Harold Pinter, Art, Truth & Politics: The Nobel Lecture

“Да бисмо човека упознали и приказали, морамо га разумети. А да бисмо некога разумели, морамо да имамо сличност с њим, морамо да будемо као он. Да бисмо могли да репродукујемо и оценимо његове поступке, морамо да будемо кадри да у себи самима поново створимо психолошке претпоставке које су ови код њега имали. Разумети човека значи: имати га у себи. Треба личити на дух који хоћемо да схватимо. Стога лупеж увек добро разуме само лупежа. Потпуно безазлен човек опет никада није у стању да га појми, већ само себи равну добродушност. Позер тумачи поступке другог човека скоро увек као позу и брже прозре другог позера него прост човек, у кога опет позер са своје стране никада није кадар да верује. Разумети човека значи, дакле: бити он сам.
Али би, према томе, сваки човек најбоље морао да разуме себе самог, што зацело није тачно. Нико себе самог никада не може разумети, јер би за то морао да изађе из себе самог, за то да би субјект сазнања и хтења морао да има могућност да постане објект. Потпуно исто као што би за разумевање васионе било неопходно неко становиште и изван васионе, а стицање таквог није могућно према појму васионе. Ко би могао да разуме самог себе, тај би могао да разуме свет.”
― Otto Weininger, Geschlecht und Charakter: Eine prinzipielle Untersuchung: Bereicherte Ausgabe. Die essentielle Analyse von Geschlecht und Persönlichkeit

“Кад је певао о пупољцима, он није размишљао о пупољцима, кад је певао о месецу, он није мислио на месец. Кад је за то била прилика, кад би осетио инспирацију, тад је писао поезију. Црвена дуга преко неба била је попут неба које добија боју. Бела сунчева светлост била је попут неба које се осветљава. Ипак, празно небо, по својој природи, не може да се осветли. Оно не може ни да се обоји. Са духом попут празног неба, он је давао боју свим призорима, мада од тога њему ништа није остало.”
― Yasunari Kawabata, Thousand Cranes

“Уметност настаје и опстаје тамо где постоји вечита и неутољива жеђ за духовношћу, идеалом који окупља људе око уметности. Пут којим је похрлила савремена уметност одричући се потраге за смислом живота у име афирмације самопоштовања - лажан је.
Такозвано стваралаштво почиње да личи на неко необично занимање сумњивих ликова који доказују вредност персонификованог чина, значајну саму по себи. Просто као манифестација сопствене воље. Међутим, уметност не служи за самоисказивање личности. она је у служби неке друге, више идеје. Уметник је увек слуга који покушава некако да отплати таленат који је на чудесан начин добио. Међутим, човек данашњице не жели да се жртвује иако је жртва једини прави пут до самопотврђивања. Али ми полако све то заборављамо, губећи, логично, и свест о ономе за шта смо као људи предодређени.”
― Andrei Tarkovsky, Запечатлённое время