Miloš Katanić

“Можеш пољубити породицу и пријатеље на растанку и отићи далеко до њих, али истовремено их носиш са собом у срцу, мислима, стомаку, јер не живиш ти само у свету, него и свет живи у теби.”
― William Paul Young, The Shack: Where Tragedy Confronts Eternity

“Сенка

Због свега што смо најлепше хтели
хоћу уз мене ноћас да кренеш.
Ма били светови црни,
ил' бели,
ма били путеви хладни,
ил' врели,
немој да жалиш ако свенеш.

Хоћу да држиш моју руку,
да се не бојиш ветра
и мрака,
усправна и кад кише туку,
једнако крхка,
једнако јака.

Хоћу уз мене да се свијеш,
кораке моје да ухватиш,
па са мном бол
и смех да пијеш и да не желиш да се вратиш.

Да са мном
испод црног неба пронађеш хлеба комадић бели,
пронађеш сунца комадић врели,
пронађеш живота комадић зрели.

Ил' цркнеш,
ако црћи трба због свега што смо најепше хтели.”
― Miroslav Antić, Koncert za 1001 bubanj

“Уметност не вара, уметност носи, износи, доноси истину, и то не готову и лепо упаковану, већ наговештену, и замамну, и вредну трагања. А да је истина понекад тешка, сасвим је сигурно.
Но, уметност је уметност по томе што нам тежину живота доноси у уметничкој форми, форми која нам омогућава да проникнемо смисао опстанка, форми која потире пуку тежину "ангажованога" просуђивачког става. Уметничка форма не чини живот лаким, већ тежину чини људски схватљивом. Уосталом, ко је то, и када, и коме обећао да је живот лак? Најзад, нисте ли приметили како вас понекад тежак, али квалитетан и продуктиван, стваралачки рад напросто уздиже. Тежина која нас чини лакима. Оно што се уздиже не подлеже провери тежине, и приговору замора. Захваљујући уметности, свако од нас може се надати да ће кад-тад, макар на час, бити "лак, крилат и свештен".”
― Dragan Žunić, Vesela Estetika

“Људи имају врло тешку и врло болну судбину, пошто се природа у ствари игра са њима. Пате да би умрли и чекају да би живели. Тако је: чекају да живе, али никад уистину не живе... Такве ствари човека смрачују. Онда исправља своје бистре мисли алкохолом и ждрањем, па путовањима, аутомобилом, на све начине, само да би заварао бистрину сопственог погледа... Онда није више тако бистар...”
― Louis-Ferdinand Céline