Status Updates From De val

Steknu se navike kada se stalno počinje iz početka. Ubrzo vam reči naviru same od sebe, verujte mi, zatim automatski slede isti događaji, i jednoga dana se nađete u situaciji da uzimate ono što uopšte ne želite. Verujte mi, bar za neke muškarce, ne uzeti ono što ne želimo najteža je stvar na svetu.

Jedne viču: „Voli me!", druge: „Nemoj da me voliš!", ali jedna posebna, najgora i najnesrećnija vrsta uzvikuje: „Ne moraš da me voliš, ali mi budi veran!" Samo, eto, osvajanje nikad nije konačno, za svako biće mora da se počne ispočetka.

Posebno sam bio usavršio jednu malu tiradu, uvek je nailazila na dobar prijem, kojoj ćete, siguran sam, aplaudirati. Suština te tirade sastojala se u tvrdnji, bolnoj i rezigniranoj, da sam niko i ništa, da se za mene ne vredi vezivati, da je moj život bio negde drugde, da nije proticao u svakodnevnoj sreći, sreći do koje sam možda držao više nego do ičeg drugog, ali eto, bilo je suviše kasno, prekasno.

Na kraju krajeva, nisam se nikada zanimao za velike probleme osim u pauzama između mojih malih raskalašnosti. Koliko li sam samo puta, stojeći na pločniku, usred nekakve strasne rasprave sa prijateljima, gubio nit nečijeg izlaganja zato što je, baš u tom trenutku, ulicu prelazila ženska od koje ti zastane dah. Dakle, igrao sam igru. Znao sam da žene ne vole kada previše brzo idemo ka cilju.

Svako društvo bi mi, makar bilo i briljantno, ubrzo postalo teret, dok se sa ženama koje su mi se dopadale nikada nisam dosađivao. Teško mi je da priznam, ali bih dao deset razgovora sa Ajnštajnom za prvi sastanak s nekom lepom statistkinjom. Tačno je, doduše, da sam na desetom sastanku već čeznuo za Ajnštajnom ili za nekom kvalitetnom literaturom.