Status Updates From Tišine

Bojim se da me ne pronađe moja pustoš, ovo bi mogao da bude njen dekor i njeno podneblje, nadam se čudu, a čekam užas, postajem nestrpljiv i požurujem ga, izazivam da dođe što prije da bih prekratio mučno iščekivanje…
Neka budem tužan, samo da me izgubljenost ne povuče u sebe, kao u mulj, u živi pijesak, u vodu.

Nisam znala da je ovaj citat iz Tišina:
- Kažem im: da ostanemo ovo što smo. Sutra. I uvijek. Djeca. Ne veliki, ne odrasli. Da se ne zavlačim osvako u svoju ljusku (neko se zakikotao a meni ne smeta, drago mi), da jedno drugom ne dopustimo da budemo ono što nismo, da se ne gledamo vučjim očima i da se uvek prepoznamo kada se susretnemo. ❤️

Ovo je jedna od njiha za koju mi se čini da mi se domah dopada.

Jedva uspevam jedno poglavlje dnevno da pročitam, ali isteraću do kraja, valjda.