Danilo > Recent Status Updates

PAŽNJA:
Ovaj update nema toliko veze sa update-om nego imam pitanje za vas, a mislim da nema praktičniji način da se pita.

Koju knjigu Miljenka Jergovića preporučujete, ako nisam čitao ništa od njega?

Teme koje preferiram su usamljenost, nefunkcionalna porodica, glavni lik u tuđini™, žal za time što više nismo deca, raspale veze i prijateljstva i tako...u suštini, bitno mi je da neko tu pati.

Vratili smo se sa Hitlera na Knausgora, nadam se trajno.

Dugo sam odlagao čitanje jer znam da posle ovoga nema više, ali vreme je.

Da probam i ovu da završim. :)

Možda je vreme da krenem da je čitam po četvrti put i napokon je završim nakon 12 godina.

Ovo je druga knjiga koju ne mogu da završim od Pamuka, ali bar da obeležim dokle sam stigao. Identično kao sa prvom. Prvo mi se dopadne stil pisanja, vreme i mesto radnje, ali onda prođe 100 strana i on i dalje priča istu stvar istim rečima, ili drugu stvar istim rečima. Postane dosadan.

Hugo je imao više avantura i interesantniji život nego Korto Malteze. :)

"Duism holds that every life knows two deaths(...) that before birth and that following the final breath. (...) on Earth we didn't think in this fashion, that there were churches which concerned themselves (...) namely the hereafter ahead; that it was upsetting for people to think that someday they would be no longer, but not equally upsetting for them to consider the fact that earlier they had never been."

Deluje mi da prevod nije baš najbolji. Pamukove rečenice su negde toliko dugačke da je onaj ko je prevodio na pola rečenice skroz omašio rod, broj ili lice, tako da treba tri puta pročitati rečenicu dok se ne shvati o čemu se radi što, nažalost, otežava čitanje ove lepe knjige.

Ovo je savršeno.

Koliko god da je štur stil Hemingveja dobar za neke stvari, toliko mi to uopšte ne leži u većini romantičnih konverzacija u njegovim knjigama. I ovde je prilično patetično i neuverljivo. Kad čitam dijaloge između Marije i Roberta Džordana, zvuči kao razgovor devojke ispod prosečne inteligencije i čoveka kome se čitav rečnik sastoji od "volim te, zečiću".
Mada, možda je i poenta toga da ljubav od nas pravi idiote.:)

Odlična knjiga, možda je do toga što je naš pisac, ali bolji mi je od Keruaka sa kojim ga porede.

Kad čitam Hesea imam utisak da čitam sebe, samo sa dosta arhaičnih izraza.