Brodolomi > Recent Status Updates

Ali prezabavna tenzija svaki put kada autorka nazove Lakana njegovo visočanstvo. <3

Čitaoci 1963. šokirani opisima seksa, čitaoci 2023. šokirani što likovi puše cigare u porodilištu, a medicinske sestre prazne pepeljare.

Vau koliko je roman u tonu, atmosferi i perspektivi drugačiji do Malikove filmske adaptacije. Tamo gde Malik udara po Emersonovoj transcedenciji, napisao sam tezu o Hajdegeru i turističkoj brošuri tropskog letovanja, dotle Džons udara po opsima gde i kako vojnici seru dok su u ratnoj ofanzivi

Opet mi se čitaju tragedije Kristofera Marloua <3

"Knjiga sjećanja" = Marsel Prust i Tomas Man se udružili da režiraju pornić

Ova knjiga ima premalo stranica. Brat Bolanjo <3

Moja omiljena književna veštica <3

Studenti o Zebaldu kao profesoru: Max was so graciously full of interest in what we had to say, so questioning, so full of compliments and praise (1977-81) He truly was the first person in my life who listened and then looked at the landscape of what I had to say (1985) He had a way of making his students feel special (1985-89). Šteta što ja ne mogu da kažem ovo o nijednom profesoru sa svog faksa. XD

"Zaista mi se čini nemogućim da deset hiljada ljudi koji u ovom trenutku čitaju moj članak ne dele sa mnom divljenje prema meni"

Izbacili Konana Varvarina proletera iz partije, život više nema smisla: “sad mu nije ostalo ništa više. Sve je otfikareno, precvikovano, odsečeno”.

Ništa ne može da spreči Daviča da na svakih deset strana ostavi opis koliko je njegov glavni junak mišićav, plećat i masivan kao Konan Varvarin proleter.

- Ti si uvek govorio: malograđani i seljaci ne znaju da maštaju. Ja znam. Istina, bioskopski, kako kažeš. Ali znam.
- Bioskopski sanjati ume svako. Treba avangardno, u skaladu s vremenom.
- Kojim?
- Bazične industrije. grana „A”.

Aleluja što je Mutis u šestoj pripovesti vaskrsnuo i Ilonu i Abdula. Nekako čitati Makrolove pustololovine bez njih je otužno kao kuvani kupus bez mesa.

Moj ovogodišnji pokušaj da pročitam nešto što me ič ne zanima i da izađem iz lične čitalačke zone komfora.

Moj ovogodišnji pokušaj da pročitam nešto što me ič ne zanima i da izađem iz lične čitalačke zone komfora.

Kao i obično, lepa proza me prevodi žednog preko vode.

Ne sećam se kada su mi junaci neke knjige izazivali ovoliki stres.

U kineskoj religiji u paklu završavaju i oni koji pozajme knjigu od nekoga pa je nikad ne vrate. Hvala bogu da je neka religija shvatila ovaj greh ozbiljno.

Ako ikada poželim da idem okolo i da nadahnuto vređam druge ljude, moliću se Daviču da me obuzme.

Ako ikada poželim da idem okolo i da ubedljivo vređam druge ljude, moliću se Daviču da me nadahne.

Narednih 72 dana po jedna novela svako veče.

(Andrić i Tito) „Piju šampanjac, pričaju anegdote, ćaskaju o opasnostima pušenja. Andrić izražava slutnju da su izveštaje o tome da pušenje izaziva rak pustile u promet fabrike bombona da bi im porasla prodaja slatkiša. Tito odgovara da on rado sisa bombone od eukaliptusa. Preporučuje da se cigarete puše samo do pola, pošto se nikotin nalazi u zadnjem delu.” XD

Knjiga se odigrava leti, a ako je verovati prevodiocu, likovi su stalno obučeni u neke džempere. Blažena skandinavska leta!

I dalje vrlo operski. Vidi se da su Verenici bili omiljena Verdijeva knjiga.

Željeli bismo se ljepotom hraniti, ali ona je nešto na čemu se samo zaustavlja oko, ona se samo pokazuje na izvesnom odstojanju. Gledanje i jedenje su dvije različite radnje, što prouzrokuje duboku bol u ljudskom životu... Možda su poroci, razvrati i zločini gotovo uvijek ili čak uvijek u svojoj biti pokušaji da se pojede ljepota, da se pojede ono što treba samo gledati.

Željeli bismo se lepotom hraniti, ali ona je nešto na čemu se samo zaustavlja oko, ona se samo pokazuje na izvesnom odstojanju. Gledanje i jedenje su dvije različite radnje, što prouzrokuje duboku bol u ljudskom životu... Možda su poroci, razvrati i zločini gotovo uvijek ili čak uvijek u svojoj biti pokušaji da se pojede ljepota, da se pojede ono što treba samo gledati.

...zašto mi od svoje umetnosti tražimo da ima ironični otklon od dubokih uverenja ili krajnje ozbiljnih pitanja, te savremeni pisci moraju ili da se sprdaju sa njima ili da pokušavaju da ih razrade pod velom nekih formalnih trikova popuit intertekstualnog citiranja ili nesaglasnih naporednosti, trpajući zaista bitne stvari pod asteriske kao deo kakvog polivaletnog defamilizirajućeg ukrasa ili takvog nekog sranja.

Srbi su kao Rusi, samo u malom. Oni su kao svinje prerušene u čivave.