Milan Vukadinović’s Reviews > Pad > Status Update

Posebno sam bio usavršio jednu malu tiradu, uvek je nailazila na dobar prijem, kojoj ćete, siguran sam, aplaudirati. Suština te tirade sastojala se u tvrdnji, bolnoj i rezigniranoj, da sam niko i ništa, da se za mene ne vredi vezivati, da je moj život bio negde drugde, da nije proticao u svakodnevnoj sreći, sreći do koje sam možda držao više nego do ičeg drugog, ali eto, bilo je suviše kasno, prekasno.

Na kraju krajeva, nisam se nikada zanimao za velike probleme osim u pauzama između mojih malih raskalašnosti. Koliko li sam samo puta, stojeći na pločniku, usred nekakve strasne rasprave sa prijateljima, gubio nit nečijeg izlaganja zato što je, baš u tom trenutku, ulicu prelazila ženska od koje ti zastane dah. Dakle, igrao sam igru. Znao sam da žene ne vole kada previše brzo idemo ka cilju.

Svako društvo bi mi, makar bilo i briljantno, ubrzo postalo teret, dok se sa ženama koje su mi se dopadale nikada nisam dosađivao. Teško mi je da priznam, ali bih dao deset razgovora sa Ajnštajnom za prvi sastanak s nekom lepom statistkinjom. Tačno je, doduše, da sam na desetom sastanku već čeznuo za Ajnštajnom ili za nekom kvalitetnom literaturom.

Naše prijateljice su zaista slične Bonaparti, sve misle da će uvek uspeti tamo gde niko nije. Inače, tim opštenjima nisam zadovoljavao samo svoju čulnost, nego i svoju strast prema kocki. Voleo sam žene kao partnerke u izvesnoj igri koja je, u najmanju ruku, imala barem ukus nevinosti. Vidite, ja dosadu ne podnosim i u životu cenim jedino razonodu.

Moj odnos sa ženama bio je prirodan, neusiljen, lagan, kako kažu. Nije bilo tu lukavstva ili je bilo samo onog očiglednog, koje one smatraju komplimentom. Voleo sam ih, da upotrebim ustaljeni izraz, što će reći da nisam nikada voleo nijednu. Uvek sam mizoginiju smatrao primitivizmom i glupošću i držao sam da su skoro sve žene koje sam poznavao bolje od mene.

Vi znate šta je to šarm: način da vam odgovore „da" a da vi niste postavili nijedno jasno pitanje. Takav sam bio u to doba. Iznenađeni ste? Hajde, ne poričite. Sa ovakvim licem, danas je to sasvim prirodno. Avaj! Posle izvesnih godina, svako je odgovoran za svoje lice. A moje... Ma nije ni bitno! To je činjenica: držale su da imam šarma i ja sam to koristio.

Ono što ću vam ispričati nije uopšte lako. Ovog puta je reč o jednoj ženi. Morate odmah da znate da sam uvek, bez većih napora, kod žena postizao uspeh. Ne kažem da sam uspevao da ih usrećim niti da usrećim sebe preko njih. Ne, jednostavno, bio sam uspešan u osvajanju žena. Postizao sam cilj gotovo kad god sam hteo. Nalazile su da sam šarmantan, zamislite!

Kada sam bio ugrožen, ne samo da sam zauzvrat postajao sudija već sam se pretvarao u razdražljivog gospodara koji je, mimo svakog zakona, hteo da uništi počinitelja i baci ga na kolena. Nakon toga, dragi moj zemljače, zaista nije lako i dalje ozbiljno verovati u svoju posvećenost pravdi i u sebi videti predodređenog zaštitnika udovice i siročeta.

Šta ima veze ako ponizimo svoj duh ako nam to pomogne da zavladamo svima, zar ne? U sebi sam otkrivao slatke tlačiteljske snove.

Kao da moja istinska čežnja nije bila da budem najpametniji ili najplemenitiji stvor na svetu, nego samo da mlatim koga hoću, da budem najjači, i to na onaj najelementarniji način. Istina je da svaki inteligentan čovek sanja o tome da bude gangster i da u društvu samo vlada silom. Ali pošto to nije tako lako kao što izgleda u gangsterskim romanima, okrećemo se mahom politici i jurimo u najsuroviju stranku.