Natalija Marinković’s Reviews > Blindness > Status Update

“I ranije, dok smo još videli, bilo je slepih, Neuporedivo manje, a tadašnja osećanja su bila po meri ljudi koji vide, dakle, slepi su osećali tuđim osećanjima, a ne kao slepci, ali sada je potpuno drugačije, sada se rađaju autentični slepački osećaji, a tek smo na početku, za sada još uvek živimo od sećanja na ranija osećanja…”

“Kažeš slepcu, Slobodan si, otvoriš mu vrata koja ga odvajaju od sveta pa mu ponovo kažeš, Idi, slobodan si, a on neće, stoji nasred ulice kao ukopan, on i ostali slepci, preplašeni, ne znaju kuda bi, i to zato što život u racionalnom lavirintu, što, po definiciji, jedna ludnica u stvari jeste, ne može ni po čemu da se uporedi sa upuštanjem (…) u avanturu iracionalnog lavirinta grada…”

“…ali ono što je tamo u stvari bilo potrebno bio je snažan mlaz iz šmrka, koji bi odneo svu štroku i govna, i za njim čitava brigada vodoinstalatera da poprave vodokotliće, pa onda voda, što više vode da spere u kanalizaciju sve čemu je tamo mesto, a zatim, važnije od svega, oči, dva obična oka, jedna ruka sposobna da nas vodi, glas koji bi im rekao, Ovuda.”

“Prednost koju su imali ovi slepci mogla bi se nazvati iluzijom svetlosti. U stvari, isto im se hvatalo bio dan ili noć, polutama svitanja ili predvečernji sumrak, rujna zora ili podnevna žega, slepci su se večito nalazili u bleštavoj belini, kao usred najgušće magle po jarkom suncu. Za njih slepilo nije bilo život u tamnoj noći nego bivstvovanje sred raskošnog blistavila.”

Zatim se okrenuo prema mestu na kome je znao da se nalazi ogledalo, ali ovoga puta nije pitao Šta li je to, nije rekao ni Postoje hiljade razloga da se zatvori ljudski um, samo je ispružao ruke dok nije dotakao staklo, znao je da je njegov lik tamo i da ga posmatra, lik vidi njega ali on ne vidi lik.