Ivana Grujić’s Reviews > Dnevnik jednog proleća - 78 dana > Status Update

Iskreno žalim ljude koji su pisali ove priče. Iznad mog stana nalazi se 6 sirena, od detonacija popucali su izlozi robne kuće u prizemlju (svaki je bio veći od 50 m2). Avion je kružio iznad pošte i niko od setača nije želeo da se skloni, pilot je na kraju gađao lokaciju po savesti 200m dalje. Rakete kojima su srušene dve od tri kasarne u gradu videli smo sa terase. I hvala Bogu mi ovde nemamo nikakve traume.

Počinjem da se nerviram zbog ovih kitnjastih priča. Biljana navodi da njena naivna majka veruje da umiremo od raka zbog posledica bombardovanja. Tek da znaš da se za to znalo i '99. godine, lekari su to kasnije primetili i u praksi. Moja mama sa dvoje dece nije išla u veliku nabavku, radila je u TENTu i nije paničila, bila sam u školi do 19h, nismo jurili u podrum i nemamo traume. Ne pamtim '99 kao likovi iz knjige.