Bajron Quotes

“Odlazim u inostranstvo; ako bude mogućno krenuću u proleće, ali pre polaska skupljam slike svojih najboljih školskih drugova; imam ih već nekoliko i treba mi još tvoja, inače će moja zbirka biti nepotpuna. Uzeo sam jednog od prvih slikara minijaturista našeg vremena da ih uradi, naravno o mom trošku pošto nikad ne dopuštam da moji poznanici budu izloženi ma i najmanjem izdatku radi zadovoljavanja nekih mojih ćudi. Može ti se učiniti nedelikatno što sam ovo pomenuo, ali kad ti kažem da je jedan naš zajednički prijatelj najpre odbio da pozira za portret verujući da će morati da plati iz svog džepa, uvidećeš da je nužno reći to odmah kako bi se izbegle druge slične greške. Videćemo se blagovremeno i ja ću te odvesti slikaru. Tvoje strpljenje će biti stavljeno na probu nedelju dana, ali molim te oprosti jer je mogućno da će ta slika biti jedino što će mi ostati od našeg negdašnjeg poznanstva i prijateljstva. Sad u ovom trenutku, to može izgledati neozbiljno, ali za nekoliko godina, kad neki od nas već budu mrtvi, a drugi rastavljeni neumitnim okolnostima, za nas će predstavljati izvesno zadovoljstvo to što ćemo u tim slikama živih sačuvati neku predstavu o sebi samima i što ćemo u slikama umrilh videti sve što je ostalo od rasuđivanja, osećanja i svakojakih strasti.

Bajron - pismo Vilijemu Harnesu, marta 1809.”
― George Gordon Byron

“Ovde sam veoma srećan jer volim pomorandže i govorim loš latinski s fratrima koji ga razumeju pošto je i njihov takav, i odlazim u društva (s mojim džepnim pištoljima), i preplivavam reku Tažuu jednom mahu, i jašem na magarcu ili mazgi, i psujem na portugalskom, i imam proliv, i komarci su me izujedali. Ali šta to mari ? Ljudi koji krenu na put iz zadovoljstva ne treba da očekuju udobnost.
Kad su Portugalci drski, ja uzviknem carracho! – tu krupnu psovku velike gospode koja zamenjuje naše “prokletstvo”, a kad mi sused nije po volji kažem za njega da je ambra di mierdo. Sa ta dva izraza, i trećim, avra bouro, što znači “nabavi mi magarca”, svi shvataju da sam otmen gospodin i da znam strane jezike. Kako mi putnici veselo živimo! Kad bismo samo imali hrane i džebane! Ali, ozbiljno i tužno, sve je bolje od Engleske, i ja sam se do sada izvanredno zabavljao na ovom putešestviju.

Bajron Frensisu Hodžsonu, Lisabon, 16. Juli 1809.”
― George Gordon Byron