Direr Quotes

“U nedelju posle Velike Gospojine, video sam veliku litiju Bogorodičine crkve u Antverpenu, kad se čitav grad okupio na jednom mestu, uz sve zanate i zanimanja, i svi su bili obučeni u ono najbolje, već u skladu sa sopstvenim položajem; svaki esnaf i zanimanje ima svoju oznaku po kojoj se raspoznaje. Između svakog esnafa nose se ogromni skupoceni svećnjaci i duge starofrancuske srebrne trube. Ima sva sila frulaša i dobošara, po nemačkoj modi; iz sve snage duvaju i udaraju. Video sam litiju kako se kreće ulicom, potom se širi kako bi zauzela što više prostora na raskrsnicama, ali ipak su jedni kraj drugih: zlatari, slikari, kamenoresci, pletilje, vajari, stolari, drvodelje, moranari, ribari, mesari, kožari, suknari, pekari, krojači, obućari i sve vrste zanatlija i pregalaca koji se izdržavaju od rada. Isto tako, tu su dućandžije i trgovci svih vrsta, s pomoćnicima. Posle njih dolaze strelci sa svojim puškama, noževima i samostrelima; potom konjanici i pešadinci; posle njih ogromna grupa gradskih stražara; potom predivna grupa veoma otmenih ljudi, elegantno i odlično obučenih. Ispred njih, pak, idu svi verski redovi i predstavnici nekih zadužbina, veoma pobožno nastupajući, ponaosob u okviru svojih grupa. U toj litiji je, takođe, velika grupa udovica koje se izdržavaju sopstvenim radom i koje se pridržavaju naročitih pravila, od glave do pete obučene u bele lanene odore, izrađene posebno za ovu priliku, veoma tužnog izgleda. Među njima zapazio sam izvesne veoma istaknute figure, kanonike Bogorodičine crkve sa svim svojim sveštenstvom, učenicima i rizničarima. Dvadeset osoba nosi ikonu Device Marije i Gospoda Isusa, bogato ukrašenu u slavu Gospoda Boga. Litija obuhvata mnoge sjajne stvari, veličanstveno podignute uvis, na primer, mnoge zaprege pretvorene su u imitacije brodova i druge naprave. Potom slede redom: proroci, prizori iz Novog zaveta, poput Blagovesti, tri kralja na ogromnim kamilama i drugim neobičnim zverima, veoma vešto udešenim, a takođe i kako je Bogorodica pobegla u Egipat -. veoma pogodno za molitvu - kao i mnoge druge stvari koje zbog oskudnog prostora moram da izostavim. Na kraju ide veliki zmaj, kojeg sveta Margareta i njene device vode na uzdama; ona je neverovatno lepa. Iza nje, sledi otmeni oklopnik, sveti Đorđe sa svojim štitonošom. U litiji se kreću i mnogi lepo i raskošno odeveni dečaci i devojčice, u nošnji mnogih zemalja, predstavljajući razne svetitelje. Ova litija, od početka do kraja, kako prolazi pored naše kuće, promiče više od dva sata; toliko je toga što ne mogu da zapišem i ostavljam po strani.”
― Albrecht Dürer

“Uticaji Rafaela iz Urbina raspršili su se na sve strane posle njegove smrti, ali jedan od njegovih učenika, po imenu Tomazo iz Bolonje, dobar slikar, poželeo je da me upozna pa je došao i poklonio mi zlatan prsten, antikvitet s lepo izrezanim kamenom vrednik 5 florina, ali ja sam već dobio dvostruko veću ponudu za isti taj prsten; za uzvrat, poklonio sam mu najbolje gravure, vredne 6 florina.

U ponedeljak, posle Aranđelovdana, 1520, Tomazu iz Bolonje dao celu zbirku otisaka da, za moj račun, otpremi u Rim jednom drugom slikaru, koji će mi za uzvrat poslati Rafaelov rad.”
― Albrecht Dürer

“U subotu posle Uskrsa, s Hansom Liberom i majstorom Janom Prevostom, izvrsnim slikarem, rodom iz Briža, pošao sam iz Antverpena prema Brižu, putem kroz Šelt i veliko selo Bevern. Pošto sam stigao u Briž, Jan Prevost poveo me je u svoju kuću i iste večeri prepiremio obilan obrok i pozvao silne ljude da se upoznaju sa mnom. Sledećeg dana, Marks, zlatar, pozvao me je i priredio sjajan obrok i poveo još ljudi da se upoznaju sa mnom; posle toga, poveli su me da vidim carevu kuću, ogromnu i veličanstvenu. Tu sam video kapelu koju je oslikao Rože, a neke slike su od još starijih slikara. Potom su me poveli do Svetog Jakova, i pokazali mi izvanredne slike Rožea i Iga, obojice velikih majstora. Posle toga, u Bogorodičinoj crkvi video sam kip koji je izradio Mikelanđelo iz Rima; potom su me vodili po mnogim crkvama i pokazivali mi izvrsne slike, kojih ima mnogo, a pošto sam razgledao Jana i sve druge stvari najzad smo došli u Slikarsku kapelu, u kojoj zaista ima odličnih stvari. Potom su za mene priredili svečanost i odatle sam s njima otišao u njihov esnafski dom; tamo su se okupili mnogo ljudi od ugleda, zlatari, slikari i trgovci, pa sam večerao zajedno sa njima, a oni su mi uručili poklone i upoznavali se sa mnom i ukazivali mi veliku čast; a dva brata, Jakob i Piter Mostert, gradski odbornici, poklonili su mi tuce mešina s vinom, a čitav skup, više od šeszdesez ljudi, otpratio me je do kuće uz pravu bakljadu.”
― Albreht Direr