Aleksa

“Poenta života nije da se živi večno, već da se stvori nešto što će živeti.”
― Selena Quintanilla

“Život je kao Dunav. Izvor je mali kao dete. Raste. Protiče život. Teče. Nailazi, kao i čovek, na male i velike prijatelje. Na male i velike reke. Na pritoke koje se ulivaju u njega. Koje mu se pridružuju na njegovom životnom putu i daju mu snagu. Prolazi kroz mirne i lepe predele. Onda naiđe na surove i opasne. Kada se naljuti, poplavi. Kada se razboli, onda se povuče. Skoro isuši, pa mu kiša kao najbolji prijatelj da snagu i opet oživi. I kada se ulije u neku veću reku od sebe ili u more, on ne prestaje da živi. U njima ostavi sve svoje uspomene...”
― Čedomir Petrović, Moj život sa Agatonom

“Srbi vole priču, bajku i legendu, vole i ne smeta im kada ih lažu, pogotovo ako znaju to, i osete nameru, da puštaju naratore i lažljivce, da pričaju, da se razmahnu i rasprde, jer im sadržaj iskrazanog nije važan, nego, ćuteći i slušajući, kupuju vreme i poverenje u sopstvenu naivnost. Jer lažovu je nužno da veruje kako je nekoga obmanuo i slagao i kako će od toga imati nekakve hasne. A korist ih, neodređena, zbližava, povezuje u toj ludoj skaski, kao što političara, koji slatkorečivošću vrbuje, laž povezuje za glasača, koji voljno pristaje na ćutanje pred bujicom neistina, neumetenih obećanja i neumuštivih vizija, samo kako bi kasnije ubrao nekoliko plodova s grma sopstvenog poniženja.”
― Miloš Latinović, Dugodnevica

“Život i smrt. Snaga i mir. Ako danas stanem, vredeće. Čak i užasne greške, koje sam činila i koje bih da poništim, da mogu. Bolovi koji su me pekli i plašili moju dušu, vredeli su, zbog toga što sam bila, tamo gde sam bila, a to su, pakao na zemlji, i raj na zemlji, i opet nazad, u, ispod, između, kroz i iznad.”
― Gia Carangi