Андреа

“To be always what I am - and so changed from what I was.”
― Samuel Beckett, Happy Days

“Како год да поступите - рече ми једном приликом (и речено одмах записа у Црну свеску) - човек поступа погрешно, шта год да циља, промаши циљ, али - обратите, Стојковићу, пажњу на тананост дијалектике промашивања - оно што погоди кад промаши никада не би погодио да то нишани, колико год промашивали, увек нешто погодимо, захваљујући стрпљењу, крпежу и трпежу.”
― Светислав Басара

“Dostojevski nije ni “pisao” ni “slikao” život. Onako kako je potrebno za literaturu, nije on video ni mačku, a kamoli čoveka i čovečanstvo. Preletao je i nadletao ovaj svet kao anđeo ili đavo, moleći sklopljenih ruku ili tražeći razjareno: smisao. Zašto ima zla? Zašto svi činimo zlo? Zašto ljubav ne pobija zlo kao sunce kap vode? Smisao je tražio Dostojevski, i tražeći smisao navodio dokaze i dokumenta. Dokumentacija, sotonska ili heruvimska, to je literatura Dostojevskog. Taj pisac je ostavljao po strani svu prirodu, od travke do zvezde, i procesao se sa bolom i zlom držeći na dlanu čoveka, samo čoveka.”
― Isidora Sekulić

“Нема опасније за младу девојку него кад је извичу да је лепа. Онда је све код огледала, једнако се намешта и сама себи се највише допада. И никад јој не падне на памет да лепота пролази, дође болест, дођу године, и набори се лице. И већ то у природи лежи да доцније доба не пада на ум, јер би иначе још пре остариле.”
― Јаков Игњатовић