Андреа

“Нема опасније за младу девојку него кад је извичу да је лепа. Онда је све код огледала, једнако се намешта и сама себи се највише допада. И никад јој не падне на памет да лепота пролази, дође болест, дођу године, и набори се лице. И већ то у природи лежи да доцније доба не пада на ум, јер би иначе још пре остариле.”
― Јаков Игњатовић

“Aber dann blickte ich auf. Über dem Bücherregal hing eine gerahmte Zeichnung. Sie zeigte einen Hai, der im Begriff ist, einen Barsch zu verschlingen; der Barsch seinerseits schickt sich an, eine Elritze zu schlucken, und diese wiederum will gerade einen Wurm fressen. Der Hai sagt: "Es gibt jede Menge Gerechtigkeit." Der Barsch sagt: "Es gibt ein bißchen Gerechtigkeit." Die Elritze klagt: "Es gibt keine Gerechtigkeit", und der Wurm schreit: "Hilfe!”
― Clifford Irving

“Пијериде! лек ваш скор.
Глас лире ваше балзам нежном сердцу;
С песном вашом јачи дух.
При тихој ноћци бриге с ризом свлачим;
Вашом целбом сан ми лак.
На нови подвиг ум већ спремам сутра.”
― Лукијан Мушицки

“Dostojevski nije ni “pisao” ni “slikao” život. Onako kako je potrebno za literaturu, nije on video ni mačku, a kamoli čoveka i čovečanstvo. Preletao je i nadletao ovaj svet kao anđeo ili đavo, moleći sklopljenih ruku ili tražeći razjareno: smisao. Zašto ima zla? Zašto svi činimo zlo? Zašto ljubav ne pobija zlo kao sunce kap vode? Smisao je tražio Dostojevski, i tražeći smisao navodio dokaze i dokumenta. Dokumentacija, sotonska ili heruvimska, to je literatura Dostojevskog. Taj pisac je ostavljao po strani svu prirodu, od travke do zvezde, i procesao se sa bolom i zlom držeći na dlanu čoveka, samo čoveka.”
― Isidora Sekulić