Bepina Vragec

“When unjust decisions are accepted, injustice is sanctioned and perpetuated; when unjust decisions appear and are violated on those occasions when they appear, it is a healthy discrimination between right and wrong that is fostered; when unjust decisions become the rule, then the government and its officials should be toppled.”
― Howard Zinn, Disobedience and Democracy : Nine Fallacies on Law and Order

“Živjet će još svojih petnaest ili dvadeset godina kao ožalošćeni otac, ugledni poduzetnik. Bit će pažen i čašćen kao ratni veteran, zaslužan za domovinu. A samo će on znati prijesnu istinu: da je pojeo vlastiti okot.

Kako je ono bilo? Generacija pobjednika?
...
Generacija koja je uzela časti i penzije, ceremonije i povorke, TV dokumentarce i počasne mimohode, koncelebrirane mise, plakete i navijačke murale. A svojoj je djeci ostavila izlokan i ocijeđan svijet, vreću ničega. I moralni dug koji bi oni navodno morali plaćati osloboditeljima.”
― Jurica Pavičić, Usta puna mora

“Cveta trešnja u planini,
Proleće se na put sprema.
Sve je isto u mom kraju,
Samo mene više nema.

Zeleni se loza vita
Oko starog kućnog trema.
Sve je isto kao nekad,
Samo mene više nema.”
― Dušan Kovačević, Sabirni centar

“Иако је била окренута ”националном пејзажу”, Надежда је за тадашњу Србију и устаљене грађанске норме понашања била необична особа. Карактеристичан је опис учитељице Маре Ковачевић Бешлић: ”Путовала сам са једном чудном дамом. Плава, разбарушена, са огромном косом. Вукла је неке даске са собом у купеу. Сасвим необична жена, сем тога - нешнирана. То је било доба када су се жене без изузетака 'шнирале', то јест утезале се у оклопе који су имали да удесе одређену линију фигури.” Надеждина појава изазивала је чуђење и сељака када је сликала: ”десетак жена и људи било је у послу, а у једном крају седела је заиста чудна женска прилика пред ногарама и разапетим платном - и вредно мазала. Сељаци су се мало невољно држали у близини жене која их строгим оком прати и по неки је покушавао да преко рамена види шта се то одиграва с оне стране платна.”
...
Надежда је 1904. месец дана боравила у Реснику. Хранила се у сеоској кафани. ... На газдарицу кафане остављала је збуњујући утисак: ”Ово као да је и жена и мушкарац.”
― Miloš Timotijević, Надежда Петровић: Живот и уметност у служби нације [Nadežda Petrović]