Владимир Савић

“Kad mu Adam pobeže iz voćnjaka, Bog se razljuti i na ljude pusti i zverinje, i bolesti, i glad, i vatru, i poplave, i tolike ratove i ne naudi nam. Sve nas više ima. Pod ovim nebesima nema toga boga i sotone koji mogu ljudima da doakaju.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga IV

“Veruj, istraj. Užasno je ako je ovaj svet večan, nikakav je naš život ako ga gledaš kakav jeste, ako pristaneš na njegovu realnost, ako ne veruješ u nemoguće! Sanjaj, sine! Ne budi se!”
― Dobrica Ćosić

“Dobro je što je noć. U njoj i ružna nesreća može da sačuva neko dostojanstvo, a i stid se stanji u čoveku kad mu drugi ne vide lice. Ali, za nekoliko sati svanuće, nastupiće dan, a na svetlosti patnja gubi dostojanstvo tragike i dobija banalni izgled svakodnevne nesreće; i onaj najčovečniji stid svetlost pretvara u sramotu...”
― Dobrica Ćosić, Верник

“Stvari, i sve oko nas, imaju ono lice koje im mi dajemo.”
― Dobrica Ćosić, Грешник