aleksandra

“Ko nijedan tuđi predeo ne može da učini svojim, ko ni u jednoj stranoj zemlji ne može da se zagreje, kome neki ovlaš dokučeni predeo ne može kasnije da znači neku vrstu povratka kući, - njemu nedostaje ono najdublje i jednak je čoveku koji izvan dečje sobe i rodbine ne mođe da shvati nijednog čoveka, ne može sa njim da razgovara i da ga voli. Vredan čovek oseća da je u srodstvu, ne samo sa svojim rođacima i okolinom, već sa životom svakog čoveka i sa životom prirode. Osećanja nenaklonosti ne dokazuje suprotno: ona se zasnivaju na saznanju, slutnji, čak i sudelovanju, a ne na ravnodušnosti. Ono što mi se ne dopada ne živi u meni duže od onoga što volim. Ali ono što ne poznajem i ne želim da upoznam, prema čemu sam ravnodušan, što mi ništa ne znači, to za mene i ne postoji, - i ukoliko je toga više, utoliko ja sam niže padam.”
― Hermann Hesse

“Ognuno sta solo sul cuor della terra
trafitto da un raggio di sole:
ed e subito sera

Everyone stands alone at the heart of the world,
pierced by a ray of sunlight,
and suddenly it’s evening”
― Salvatore Quasimodo, Tutte le poesie

“Ljudi izvikuju kako žele da stvore lepšu budućnost, ali to nije istina. Budućnost je praznina prema kojoj su svi ravnodušni, koja nikoga ne zanima, dok je prošlost puna života i njeno lice nas izaziva, ljuti, vređa tako da ga želimo uništiti ili premazati bojom. Ljudi žele da budu gospodari budućnosti samo zato, da mogu da menjaju prošlost.”
― Kundera Milan

“Nikad nije umeo da bude tamo gde se nalazio. Jer čitavog svog života, bio je negde drugde, između tu i tamo. Ali nikada sasvim tu. I nikada sasvim tamo.”
― Paul Auster, The Invention of Solitude