Branislav’s Reviews > Talasi > Status Update

”Sedeću pored uzdrhtale ivice reke zagledana u lokvanje krupnih jarkih cvetova od kojih se zasvetlucao hrast nadnesen nad živom ogradom, u vodenu svetlost mesečevih zraka. Braću cveće; isplešću to cveće u jedan venac, uzeću ga u ruke i pokloniću - ah! kome? Postoji neka brana u reci mog bića; jaka struja nosi prema nekoj prepreci. Oh, kakav je to bol, kakva tuga! Gubim svest, nestaje me.”