Jesen Quotes

“Tiho, o tiho govori mi jesen;
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama.”
― Dobriša Cesarić

“Ja nisam više željan da me ko voli, nego da svi zavole lišće.”
― Miloš Crnjanski

“S jeseni, kad počnu vetrovi, lišće divljeg kestena pada strmoglavce, s peteljkom naniže. Onda se čuje zvuk: kao da je ptica udarila kljunom o zemlju. A divlji kesten pada i bez najmanjeg vetra, sam od sebe, kao što padaju zvezde - vrtoglavo. Onda udari o tle s tupim krikom. Ne rađa se kao ptica iz jajeta, postepeno, nego se odjednom rasprsne dlakava ljuštura, iznutra beličastoplava, a iz nije iskaču vragolasti, tamni melezi, zacakljenih obraza, kao jagodice nasmejanog crnca. U nekoj se mahuni nalaze blizanci; ipak bi ih ljudi mogli razlikovati: jedan ima na čelu belegu, kao konj. Majka će, dakle, uvek moći da ih da ga prepozna - po zvezdi na čelu.”
― Danilo Kiš, Rani jadi

“Novembar je mesec star, ali vrlo visok. Kad stavi šešir na glavu, onda dodiruje tavanicu neba i vetar nema gde da mu odigne šešir. Zato se vetar sa velike visine spusti na zemlju i ljutito počne svojim mnogobrojnim rukama da diže sa glave šešire i kape prolaznika. Kad vetar podigne uvis tri šešira i tri beretke i jedan kačket i dvadeset i tri žuta lista, onda se odljuti i počne da se igra. Tada vrati glavama tri šešira i tri beretke i jedan kačket, ali pošto dvadeset i tri žuta lista ne može da vrati granama, polako ih spusti na travu i tako tka jesenji žuti ćilim. Novembar je uvažen gost na zemlji i zato gazi po žutim tepisima išaranim poznim jesenjim ružama i georginama.”
― Dragan Lukić, Iz jednog džepa

“Od crne šeširčine novembra ne vidi se više plavo nebo. Sunce hoda negde iznad oboda. Dan nije više belac, dan je sada crnac. Vetrovi krojači svake noći izrade novembru novi šešir od tamnih oblaka, a novembar preko dana hoda po zemlji ispod ogromnog šešira koji ponekad liči na velikog crnog vuka koji se sklupčao na glavi novembra. A sunce koje se nalazi s one strane šešira često se nervira zato što ne vidi zemlju, pa malim zlatnim mecima izbuši šešir novembru. To traje samo desetak minuta, jer vetrovi krojači dotrče i krpe šešir. Ponekad se na vrhu crnoga šešira razvije velika borba između sunca i vetrova. Vetrovi krojači zakrpe tri rupe, a sunce napravi novu zlatnu rupu. Novembar stoji mirno, hrabro, kao sin Viljema Tela sa zlatnom jabukom na glavi. Sam, za svaki slučaj, u velike klempave uši stavlja po deset malih vunenih oblaka. Čuva sluh.”
― Dragan Lukić, Iz jednog džepa

“Ništa ne miriše na život kao jesen. Bar meni. Nekako je realna. Ne laže da tek postaješ dok već godinama, pa i desetljećima, traješ. Proljeće već zna zavarati. Osjetiš da se tek budiš, kao što se budi sve oko tebe, i pomisliš da si na početku sebe. A nisi. I zima zna obmanuti. Kao, sve si namirila, zasluženo se smirila, i sad je tvoje samo da traješ prkoseći i najmanjem dahu topline koja te topi. Ljeto se lagahno (raz)odjene uzimajući sebi za pravo da mu se pripiše moranje otkrivanja svega što inače zovemo intimom, pa se insan polakomi za tom lahkoćom i podrazumijevanjem, kao da nije sebe – svoju vlastitu kožu – izložio vrelini da je prži. Kao… kao da kože ima unedogled. Kao da joj ne može ništa biti. Kao da je nepotrošni materijal. A nije.

Jesen. Malo priča, malo šu(š)ti. Nešto rodi, nešto struhne. Samo što osmijehom Sunca umije obraze, eto ti suza iz oblaka „niodakle“. Život.”
― Ammara Šabić

“Ujesen se u plodovima naplaćuju svi propusti prilikom sjetve. U životu se u djeci naplaćuju svi propusti u odgoju.”
― Ammara Šabić

“U jesen nemoj ici kod draguljara da bi vidio zlada, idi u parkove.”
― Mehmet Murat ildan