Lucija

“(...) Oh, koliko su važni svi ti suputnici i uvijek se premalo brinemo o njima, dok to možemo, je često samo egoistično buljimo u sliku vlastitog života, u vlastite brige i nevolje, zaboravljamo čak i prirodu, ljude na ulicama, vidimo samo tamu u kojoj sve nestaje jer nam je pogled mutan, nepravedan.”
― Irena Vrkljan, Protokol jednog rastanka

“Нађи која је умрла месец дана касније Бог је дао тешку смрт. Не треба учених речи за нешто такво као што је смрт младе, лепе девојке. Какве год називе носили симптоми који су пратили њену болест, прошла је кроз стравичне муке, и ниједан лекар није могао од њих да је спасе. Теже од брата умирала је још и зато што је желела да живи.
Није се молила за чист, безболни крај живота, него за живот – какав год био – само да живи!”
― Marina Tsvetaeva, Neovdašnje veče

“To preserve the values of the civilized world, it is necessary to set fire to a library. To blow up a mosque. To incinerate olive trees. To dress up in the lingerie of women who fled and then take pictures. To level universities. To loot jewelry, art, banks, food. To arrest children for picking vegetables. To shoot children for throwing stones. To parade the captured in their underwear. To break a man’s teeth and shove a toilet brush in his mouth. To let combat dogs loose on a man with Down syndrome and then leave him to die. Otherwise, the uncivilized world might win.”
― Omar El Akkad, One Day, Everyone Will Have Always Been Against This

“Before loving you, love, nothing was mine:
I hesitated through the streets and things:
nothing mattered or had a name:
the world was of the air that I awaited.”
― Pablo Neruda, 100 Love Sonnets