Violeta Savić

“Muška hrabrost, da se život da za svoju zemlju, velika je ali nije neuobičajna, Zar nije u prirodi mužjaka, među ljudima kao i među zverima, da se bori i nadmeće? Za to smo rođeni, to nam je u krvi. Gledajte ma kog dečaka. Pre nego što i progovori, nagonski poseže za štapom i mačem, dok se njegove sestre bez ikakvog podsticaja klone ovih borilačkih oruđa i umesto toga prigrle na grudi mače ili lutku. Šta je prirodnije za muškarca nego da se bori, a za ženu da voli? Zar ne nalaže tako majčinska krv, da daje i neguje, pre svega ono što je poteklo iz njene utrobe, decu u bolu donesenu na svet? Znamo da će lavica ili vučica bez oklevanja dati život da spasu svoje mladunce. I žene isto tako. Da razmotrimo sada to što nazivamo ženskom hrabrošću: Šta bi moglo biti oprečnije prirodi majke i žene, nego da stoji nepomični dok joj sinovi odlaze u smrt? Zar neće svaka žilica u njenom telu vapiti od bola i protiviti se takvom nasilju nad njom? Zar neće njeno namučeno srce želeti da zajauče: "Ne! Ne mog sina! Poštedite mi sina!" Verujem da je to što žene, ikz nekog izvora koji nam je neznan, crpu volju da pobede svoju najdublju prirodu razlog što se tolio divio svojim majkama i sestrama i suprugama. U ovome je , verujem, suština ženske hrabrosti i zato ona, kao što si ti rekao, nadilazi mušku. -Dijanek”
― Steven Pressfield, Gates of Fire