Aleksandra

“Čisto matematički posmatrano, na ovom svetu se ništa ne menja: ljudi se rađaju, odrastaju i umiru; vreme između rođenja i smrti radeći i govoreći isto ono što su radili i govorili bezbrojni pre njih. Sve sama opšta mesta. Novine, recimo. Tu je sve uvek isto: na prvoj strani govori političara, na drugoj vesti iz zemlje i sveta; zatim katastrofe, nesreće, ubistva; priče za popodne na istu temu; na poslednjim stranicama umrlice i rubrika In memoriam. Menjaju se samo datumi i imena. Pa zašto onda, ako već sve to znam, očajavam zbog toga što sam se izgubio u samoposluzi? Šta mogu da izgubim? Mislim da znam odgovor: zato da bi priča imala atmosferu očajanja, da bih stvorio izvesnu napetost, jer danas više niko ne čita priče u kojima nema očajanja, krvi, sodomije, nasilja.

- Izgubljen u samoposluzi”
― Svetislav Basara, Očaj od nane

“Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je da ne postoji, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se merio onim što više ne postoji. Ovako se mešaju utvare i život, pa nema ni čistog sećanja, ni čistog života.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“Zar ne vidiš koliko mi je važno...? Da zatrpaš sobom prazninu što me plaši, da me izdvojiš između svih ljudi, da zaboraviš predrasude i zamišljeno nepotrebno dostojanstvo, da pošalješ do đavola sve pametne postupke, jer nisu pametni, da me uvjeriš kako mi daješ sebe cijelu u zamjenu za ono što gubim, ili da se praviš da je tako, da me obmaneš dok se ne naviknem na život, jer ovo što je sad, to nije život, već sjećanje i čekanje”
― Meša Selimović, Tišine

“Ako jednom odeš, nemoj se okrenuti, jer ako se okreneš moraš se vratiti, a ja ne želim da se vratiš odlazeći.”
― Sergei Yesenin