Aleksandra

“Toliko je u životu bilo stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti”
― Ivo Andrić

“Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari to ne može.
Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste, to ne može, jer zavisi od nas.
Ne mogu da mu kažem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem, biću ti prijatelj.
Ali, bilo ovako ili onako, u njegovo prijateljstvo nisam mogao sumnjati. Zavolio sam ga, znam po tome što mi je postao potreban,
što nisam zamjerio ničemu ma šta da je rekao ili učinio, i što mi je sve njegovo postalo važno.
Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razloge.
Pa ipak to činim, makar samo zato da još jednom pomenem čovjeka koji je unio toliko radosti u moj život.
Pitao sam ga jednom, kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega kao ljubav.

A ništa ja nisam poklonio tebi već sebi.”
― Meša Selimović

“Znao sam da je sve moje dovedeno u pitanje. Sve — to je veoma neodređeno, ali i veoma stvarno. To je izgubljenost i bespuće, to je ispadanje sa životne staze a druga ne postoji, to je osjećanje užasa bez imena, zbog praznine i gluhog prostora što bi se mogao stvoriti oko tebe.”
― Meša Selimović, Death and the Dervish

“Čisto matematički posmatrano, na ovom svetu se ništa ne menja: ljudi se rađaju, odrastaju i umiru; vreme između rođenja i smrti radeći i govoreći isto ono što su radili i govorili bezbrojni pre njih. Sve sama opšta mesta. Novine, recimo. Tu je sve uvek isto: na prvoj strani govori političara, na drugoj vesti iz zemlje i sveta; zatim katastrofe, nesreće, ubistva; priče za popodne na istu temu; na poslednjim stranicama umrlice i rubrika In memoriam. Menjaju se samo datumi i imena. Pa zašto onda, ako već sve to znam, očajavam zbog toga što sam se izgubio u samoposluzi? Šta mogu da izgubim? Mislim da znam odgovor: zato da bi priča imala atmosferu očajanja, da bih stvorio izvesnu napetost, jer danas više niko ne čita priče u kojima nema očajanja, krvi, sodomije, nasilja.

- Izgubljen u samoposluzi”
― Svetislav Basara, Očaj od nane