Jelena

“Ja sam, Igore, stvorio Euridiku, ja sam joj oblik ispevao. Mogao sam iz dana u dan da pratim metamorfozu njenih grudi što su se pod mojim dlanovima oblile da bi postale krhke i fine kao najfiniji kineski porcelan.
Ja sam joj bokove razigrao, rascvetao, struk joj zaljiljanio...
Jezik sam joj začinio kamilicom i zumbulom, poljupcima zašiljio, razuzdao.
Prste sam joj, Igore, druže, u nežnosti pretvorio, u milovanja, u lautu.
Mišice sam joj oplemenio, u uzglavlje, u san pretvorio.
U svoju sam je sebičnost pretvorio, Igore druže, u u zdah, u disanje...
I šta sad mogu, Kozorogi, Nego da čupam sebi kosu, da oči sebi vadim.
Otela mi je, Igore, brate moj, moju sebičnost, moje remek-delo!”
― Danilo Kiš

“Sve ima svoj početak i kraj, i jedino što ima smisla je uživati kad ti je dobro, stisnuti zube kad ti je teško. Biti svjestan da će i jedno i drugo proći kao što sve na ovom svijetu prođe. I opet se vrati. U nekom drugom obliku.”
― Bekim Sejranović, Dnevnik jednog nomada

“U zoru, osvanusmo ispod stola, iznad bola.”
― Danilo Kiš, Mansarda

“Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.”
― Dušan Radović