Jadranka

“Poručnik Vaculić, star dvadeset i tri godine, govorio je: "Naš život stvarno je prošao najbolje što je mogao!”
― Bora Ćosić, Priče o zanatima / Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji

“Uve je dobro znao da njeni prijatelji nisu shvatali zbog čega se onda svakog jutra budila sa odlukom da provede dan sa njim. Nije ni on. Napravio joj je policu za knjige, a ona ju je ispunila knjigama ljudi koji su naširoko pisali o osećanjima. Uve se razumeo u stvari koje može da vidi i opipa. Beton i cement. Staklo i čelik. Alat. Stvari koje se mogu izračunati. Razumeo je prave i uglove i jasna uputstva. Makete i planove za gradnju. Stvari koje se mogu nacrtati na papiru. Bio je čovek koji se razume u ono što piše crno na belo.

A ona je predstavljala boje. Sve boje u njegovom životu.”
― Fredrik Backman, A Man Called Ove

“Nikad samlji nego krajem jula
Kad je letu pedalj do zenita,
A hlorofilu aršin do rasula
U metastazi žutila i ruja,
Tamnije kad zelene su boje
U vrtovima, a strnjika suva,
Tamnija donja amplituda bruja
Vetra što obnoć u vremenu duva.
Nikad samlji nego krajem jula
Kad sve je, misliš, na dohvatu čula
Oštra kao nož još topao od točka
Brusača, ali bitno nedostaje:
Anđela koga slutiš nećeš sresti.
A vazduh trudan je od blagovesti.”
― Ivan V. Lalić

“Mora da je imao blizu dva metra. Uve je uvek nagonski bio skeptičan prema svim ljudima višim od metar i osamdeset pet. Krv ne uspeva da im stigne do mozga, govorilo mu je iskustvo.”
― Fredrik Backman, A Man Called Ove